The Bad Week: novosadski country blues trio sa ulice na velike bine
The Bad Week je novosadski country blues trio koji je bukvalno krenuo sa asfalta – kao ulični sastav u centru grada – i iz te “street” škole vrlo brzo prešao na klubove, festivale i turneje, bez gubljenja one sirove, neposredne energije zbog koje ih ljudi i zavole.
Bend je nastao u julu 2020. u Novom Sadu, a priča im je tipična za prave blues ekipe: sviraš gde ima publike, gradiš zvuk iz večeri u veče, učiš da držiš groove i da pesma “radi” i kad nemaš veliku binu ni veliku produkciju. Upravo to uličarsko iskustvo im je ostalo kao zaštitni znak — i danas, i kad su na ozbiljnoj bini, zvuče kao da sviraju “na dva metra od tebe”.
Po postavi su klasično “malo ljudi – puno zvuka”: Strahinja Jajić (vokal i gitara), Stefan Stefanović Gile / Gileta Slim (usna harmonika) i Danijel Seethaler (bubnjevi/kahon). Njihov žanr se najčešće opisuje kao američki country blues – oslonjen na ritam, priču i taj prljavi šarm “stare škole”, ali sa dovoljno energije da sve bude koncertno i plesno, a ne muzejski.
U startu su gradili set kroz obrade, ali su vrlo brzo počeli da sklapaju i autorski repertoar, koji je postao centralni deo onoga što danas jesu. Jedan od ranih “pečata” bio je uspeh na Festivalu akustične muzike FAMUS u Sivcu 2021, gde su osvojili prvo mesto (publika i žiri) sa pesmom „So it Was“.
Njihov debi album „So It Was“ objavljen je 2022. godine, a iza njega stoji baš dobra “blues” anegdota: u intervjuu pričaju kako ih je jedan čovek (Oktavijan) prepoznao dok su svirali na ulici i ponudio studio, pa su praktično “uleteli” i snimali u uslovima koji im nisu bili strani – uživo, spontano, bez velike pompe. Posle toga su dobili i izdavača Multimedia Music, a album je vremenom postao ozbiljna karta benda (na njemu su gostovali i Nenad Patković na basu i Tamara Mirić na pratećim vokalima).
Šira publika ih je dodatno upoznala kroz hrvatski Supertalent (sezona 9), gde su dobili i “zlatni gumb” na audiciji, stigli do polufinala i finala i završili među najzapaženijima u sezoni. Taj momenat im je otvorio vrata i van Srbije, a 2023. se u njihovoj biografiji pojavljuje i ozbiljan evropski korak: postali su deo European Blues Union kao prvi predstavnici iz Srbije.
Drugi album, „It Is How It Is“, objavili su 2024. (takođe za Multimedia Music) i tu se čuje da su zvukom porasli: sniman je tokom 2023. i 2024. u Multimedia Music studiju, uz detaljniji produkcijski pristup i goste (među njima opet Nenad Patković, kao i više pratećih vokala). U tekstovima i atmosferi tog albuma provlači se ideja ličnih iskustava, uspona i padova, i onog “tako je kako je” pogleda na život – ali bez patetike, više kao iskreni dnevnik pretvoren u pesme.
Kao najavu tog albuma izašla je pesma „Playing“ (spot/single), za koju su sami rekli da je album zamišljen da bude bogatiji zvukom i zreliji od prvenca. Tema “Playing” je okrenuta sećanju na mladost, lakoću i slobodu, i poruci da se radost i zahvalnost mogu “probuditi” i u običnom danu.
Važan deo njihove priče je i tempo nastupa: u jednom osvrtu se navodi da su u prethodnih godinu dana imali preko 150 svirki, što objašnjava zašto deluju kao bend koji je “u formi” — stalno na bini, stalno u kontaktu s publikom. A u 2024. su imali i ozbiljan takmičarski/ festivalski iskorak: pominje se pobeda na Blues Aperitiv u Češkoj i time otvoren put ka nastupu na velikom festivalu Blues Alive.
